I drveće ima svoje pravo
Privatizuj nova vlasti, ali ostavi i kasnijim vlastima nešto da privatizuju!
Radovan Marjanović
|
|
OVO PRELAZILAZI EKOLOŠKE PUTEVE
ka ispravnom ophođenju sa prirodom, ili sprečavanje „ozonskih rupa” i „staklene bašte”! Ne zasniva baš ekonomiju potreba kontra dosadašnjoj ekonomiji profita, ili etičku ekonomiju kao sintezu etičkih i ekonomskih teorija. Ali insistira na njihovom minimumu! Zato koncesije za korišćenje državnog ili prirode - da, privatizacija - ne! Dug nije uvek zao drug, ali dugoročna zaduživanja moralno su u redu samo ako će oni koji će dugove vraćati, imati ekonomske koristi od istih. Ako bi ih sami uzeli da su pitani! Umesto pomenutih krupnih reči, može se reći i da se radi o moralnim ograničenjima postupaka u sadašnjosti, koji imaju predvidive posledice u budućnosti. Važno je da koristimo ono što nam je racionalno gledano potrebno, ali moramo svoje potrebe da održavamo na racionalnom nivou, izbegavamo razbacivanje, i održavamo okolinu najbolje što možemo! Priznati budućim ljudima i prirodi (takva) „njihova prava”, zaista je najmanje što možemo učiniti za ugrožene vrste. (Uključujući sopstvenu.) A i to je nešto! Moralni obziri (ako ne i dužnosti) prema „prirodi”, slede i otuda što budući ljudi čija se „prava” osporavaju mnogo manje od „prava prirode”, mogu živeti samo u nekakvoj prirodi.
Suprotno ponašanje jeste grupni egoizam. Ne samo onaj često pominjan tokom druge polovine 20. veka, svuda pa i kod nas, bogatih zemalja. To je egoizam svih nas koji sada živimo! Posebno onih koji donose odluke, rukovođeni, u najboljem slučaju, interesima nas živih a na štetu onih koji će tek živeti. A u najčešćem slučaju, naravno, interesima prevashodno sebe i sebi bliskih živih...
